Serbian
An-Nisa · 4:77
أَلَمْ تَرَ إِلَى الَّذِينَ قِيلَ لَهُمْ كُفُّوا أَيْدِيَكُمْ وَأَقِيمُوا الصَّلَاةَ وَآتُوا الزَّكَاةَ فَلَمَّا كُتِبَ عَلَيْهِمُ الْقِتَالُ إِذَا فَرِيقٌ مِنْهُمْ يَخْشَوْنَ النَّاسَ كَخَشْيَةِ اللَّهِ أَوْ أَشَدَّ خَشْيَةً ۚ وَقَالُوا رَبَّنَا لِمَ كَتَبْتَ عَلَيْنَا الْقِتَالَ لَوْلَا أَخَّرْتَنَا إِلَىٰ أَجَلٍ قَرِيبٍ ۗ قُلْ مَتَاعُ الدُّنْيَا قَلِيلٌ وَالْآخِرَةُ خَيْرٌ لِمَنِ اتَّقَىٰ وَلَا تُظْلَمُونَ فَتِيلًا
Зар ниси видео оне којима је речено: „Ка себи руке своје, већ намаз (молитву) обављајте и зекат (обавезну милостињу) дајте.“ А када им би прописана борба, одједном се група њих побоја људи, као што се Аллаха боји, или још више, и рекоше: „Господару наш, зашто си нам борбу прописао? Да си нам то до одређеног времена одложио!?“ Реци: „Уживање на овом свету је кратко, а онај свет је бољи за богобојазне.“ А вама, ни колико трун, неправда неће да буде учињена.