المختصر (الصربية)

سورة العنكبوت · 29:10

وَمِنَ النَّاسِ مَنْ يَقُولُ آمَنَّا بِاللَّهِ فَإِذَا أُوذِيَ فِي اللَّهِ جَعَلَ فِتْنَةَ النَّاسِ كَعَذَابِ اللَّهِ وَلَئِنْ جَاءَ نَصْرٌ مِنْ رَبِّكَ لَيَقُولُنَّ إِنَّا كُنَّا مَعَكُمْ ۚ أَوَلَيْسَ اللَّهُ بِأَعْلَمَ بِمَا فِي صُدُورِ الْعَالَمِينَ

التفسير

Има људи који говоре да верују у Бога, а ако их незнанобошци ставе на муке због припадности Исламу, тад осете немир и љутњу, сматрајући да је људско искушавање слично Божјој казни, па изгубе стрпљење и одрекну се Ислама. А кад би Узвишени Бог, помогао Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, и муслиманима, исти ти колебљивци обратили би се муслиманима: “Ми смо били уз вас, борили смо се против незнанобожаца!” Зар Бог није Онај Који најбоље зна шта груди крију, и зар Он не зна ко је искрен а ко лажов, ко је верник а ко дволичњак?