Сура 9 · Џуз 11
At-Tawbah · 9:120
مَا كَانَ لِأَهْلِ الْمَدِينَةِ وَمَنْ حَوْلَهُمْ مِنَ الْأَعْرَابِ أَنْ يَتَخَلَّفُوا عَنْ رَسُولِ اللَّهِ وَلَا يَرْغَبُوا بِأَنْفُسِهِمْ عَنْ نَفْسِهِ ۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمْ لَا يُصِيبُهُمْ ظَمَأٌ وَلَا نَصَبٌ وَلَا مَخْمَصَةٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَلَا يَطَئُونَ مَوْطِئًا يَغِيظُ الْكُفَّارَ وَلَا يَنَالُونَ مِنْ عَدُوٍّ نَيْلًا إِلَّا كُتِبَ لَهُمْ بِهِ عَمَلٌ صَالِحٌ ۚ إِنَّ اللَّهَ لَا يُضِيعُ أَجْرَ الْمُحْسِنِينَ
Није требало да становници Медине ни бедуини у његовој близини изостану за Аллаховим Послаником и да чувају свој живот запостављајући његов, јер њих неће да задеси ни жеђ, ни умор, ни глад на Аллаховом путу, нити ће да дођу на неко место које ће невернике да наљути, нити ће да остваре икакву добит над непријатељем, а да то све неће да им буде уписано као добро дело; Аллах, заиста, неће да допусти да пропадне награда онима који раде добро.
Тефсир
Становници Медине и бедуини из њене околине нису требали да изостану иза Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, када је кренуо у борбу и нису требали да своје животе чувају, запостављајући бригу о Посланиковом животу и безбедности, него им је обавеза била да своје животе у случају опасности заложе за његов, јер њих неће задесити ни жеђ, ни умор, ни глад на Божјем путу, нити ће ступити на неко место које ће невернике да наљути, нити ће икакву добит над непријатељем остварити, било да се ради о погибији, заробљавању, плену или поразу, а да им то све неће бити уписано као добро дело и код Бога примљено. Бог, заиста, неће да допусти да пропадне награда онима који чине добро, него ће ту награду чак и да им повећа.
Отвори у читачу - Прочитај целу суру