Сура 9 · Џуз 11
At-Tawbah · 9:118
وَعَلَى الثَّلَاثَةِ الَّذِينَ خُلِّفُوا حَتَّىٰ إِذَا ضَاقَتْ عَلَيْهِمُ الْأَرْضُ بِمَا رَحُبَتْ وَضَاقَتْ عَلَيْهِمْ أَنْفُسُهُمْ وَظَنُّوا أَنْ لَا مَلْجَأَ مِنَ اللَّهِ إِلَّا إِلَيْهِ ثُمَّ تَابَ عَلَيْهِمْ لِيَتُوبُوا ۚ إِنَّ اللَّهَ هُوَ التَّوَّابُ الرَّحِيمُ
А опростио је и оној тројици чије је покајање било одложено тако да им је Земља, колико год да је била пространа, постала тесна, и у душама њиховим им је било стиснуто, и схватили су да нема уточишта од Аллаха него само код Њега. Он им је после опростио, како би се и убудуће кајали, а Аллах је, уистину, Онај Који стално прима покајања, Милостиви.
Тефсир
Бог је опростио тројици која су изостала из битке на Тебуку и чије је покајање било одложено, а они су: Ка'б. Малик, Мерара б. Реб'а и Хилал б. Умејје. Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, је издао наређење да се они игноришу, па су били веома тужни, тако да им се Земља, и поред њене ширине и пространства, учинила скученом, а њихове душе су биле стиснуте због самоће коју су осећали. У том стању знали су да је једини спас од Бога, па им се Он смиловао и ка покајању их упутио, а онда им је покајање прихватио, јер Он много прашта верницима и милостив је према њима.
Отвори у читачу - Прочитај целу суру