Сура 46 · Џуз 26
Al-Ahqaf · 46:15
وَوَصَّيْنَا الْإِنْسَانَ بِوَالِدَيْهِ إِحْسَانًا ۖ حَمَلَتْهُ أُمُّهُ كُرْهًا وَوَضَعَتْهُ كُرْهًا ۖ وَحَمْلُهُ وَفِصَالُهُ ثَلَاثُونَ شَهْرًا ۚ حَتَّىٰ إِذَا بَلَغَ أَشُدَّهُ وَبَلَغَ أَرْبَعِينَ سَنَةً قَالَ رَبِّ أَوْزِعْنِي أَنْ أَشْكُرَ نِعْمَتَكَ الَّتِي أَنْعَمْتَ عَلَيَّ وَعَلَىٰ وَالِدَيَّ وَأَنْ أَعْمَلَ صَالِحًا تَرْضَاهُ وَأَصْلِحْ لِي فِي ذُرِّيَّتِي ۖ إِنِّي تُبْتُ إِلَيْكَ وَإِنِّي مِنَ الْمُسْلِمِينَ
Тефсир
Бог је човеку опоручио и задужио га да чини доброчинство својим родитељима док су живи, и да им чини доброчинство и након њихове смрти, у складу са исламским верозаконом. Кад је реч о доброчинству, поготово мајка полаже право на то, јер мајка носи дете у стомаку тегобно и с боловима, а с муком га и рађа. Трудноћа и дојење износе тридесет месеци. И кад дете достигне напон снаге и зрелости, тј. кад напуни четрдесет година, замоли Бога: “Господару, допусти ми да Ти се захвалим на благодатима које си мени и мојим родитељима указао, и да добра дела радим којима ћеш Ти бити задовољан помози ми! И подари ми честито потомство, које ће бити истрајно у вери! Кајем ти се због својих лоших дела, Теби се повинујем, Твојој се власти предајем и доследно следим Твој верозакон!”
Отвори у читачу - Прочитај целу суру