Сура 40 · Џуз 24
Ghafir · 40:37
أَسْبَابَ السَّمَاوَاتِ فَأَطَّلِعَ إِلَىٰ إِلَٰهِ مُوسَىٰ وَإِنِّي لَأَظُنُّهُ كَاذِبًا ۚ وَكَذَٰلِكَ زُيِّنَ لِفِرْعَوْنَ سُوءُ عَمَلِهِ وَصُدَّ عَنِ السَّبِيلِ ۚ وَمَا كَيْدُ فِرْعَوْنَ إِلَّا فِي تَبَابٍ
Тефсир
“Па ћу се, пошто до њих стигнем”, додао је, “лично уверити у оно што Мојсије говори и видећу његовог Бога, за Кога тврди да заслужује да се обожава, да бих поуздано знао говори ли Мојсије истину или пак лаже. А мислим да је Мојсије заиста лажов, и да није посланик.” Тако је фараон мислио да чини похвално дело, а није увидео зло својих поступака. Због слеђења неистине, која му је приказана лепом, фараон је био одвраћен од Правог пута. Његово лукавство и сплеткарење ради побијања Мојсијеве, мир над њим, тврдње да је посланик завршила се на штету његову, јер је поништен сав фараонов труд, а последица тога је вечна патња.
Отвори у читачу - Прочитај целу суру