Сура 4 · Џуз 5
An-Nisa · 4:77
أَلَمْ تَرَ إِلَى الَّذِينَ قِيلَ لَهُمْ كُفُّوا أَيْدِيَكُمْ وَأَقِيمُوا الصَّلَاةَ وَآتُوا الزَّكَاةَ فَلَمَّا كُتِبَ عَلَيْهِمُ الْقِتَالُ إِذَا فَرِيقٌ مِنْهُمْ يَخْشَوْنَ النَّاسَ كَخَشْيَةِ اللَّهِ أَوْ أَشَدَّ خَشْيَةً ۚ وَقَالُوا رَبَّنَا لِمَ كَتَبْتَ عَلَيْنَا الْقِتَالَ لَوْلَا أَخَّرْتَنَا إِلَىٰ أَجَلٍ قَرِيبٍ ۗ قُلْ مَتَاعُ الدُّنْيَا قَلِيلٌ وَالْآخِرَةُ خَيْرٌ لِمَنِ اتَّقَىٰ وَلَا تُظْلَمُونَ فَتِيلًا
Зар ниси видео оне којима је речено: „Ка себи руке своје, већ намаз (молитву) обављајте и зекат (обавезну милостињу) дајте.“ А када им би прописана борба, одједном се група њих побоја људи, као што се Аллаха боји, или још више, и рекоше: „Господару наш, зашто си нам борбу прописао? Да си нам то до одређеног времена одложио!?“ Реци: „Уживање на овом свету је кратко, а онај свет је бољи за богобојазне.“ А вама, ни колико трун, неправда неће да буде учињена.
Тефсир
О Посланиче, да ли знаш случај неких твојих другова који су тражили да им се пропише обавезна борба, па им је речено: "Суздржите се од борбе, и обављајте намаз (молитву) и дајте зекат (обавезну милостињу)." Па када су се иселили у Медину и када су муслимани добили снагу и када им је прописана обавезна борба - било је тешко некима од њих па су се почели бојати људи као што се од Аллаха боје, или чак још више, говорећи : "Господару наш, зашто си нам прописао обавезну борбу? Камо среће да си још мало одложио, да можемо да уживамо на овом свету." Реци им, о Посланиче: "Овосветски украси су мали и пролазни, ма колики били, а Будући свет је бољи ономе ко се боји Бога Узвишеног, због вечности његових уживања, и неће вам бити умањена заслужена награда за добра дела која сте радили, макар била колико трун."
Отвори у читачу - Прочитај целу суру