Сура 39 · Џуз 23
Az-Zumar · 39:8
۞ وَإِذَا مَسَّ الْإِنْسَانَ ضُرٌّ دَعَا رَبَّهُ مُنِيبًا إِلَيْهِ ثُمَّ إِذَا خَوَّلَهُ نِعْمَةً مِنْهُ نَسِيَ مَا كَانَ يَدْعُو إِلَيْهِ مِنْ قَبْلُ وَجَعَلَ لِلَّهِ أَنْدَادًا لِيُضِلَّ عَنْ سَبِيلِهِ ۚ قُلْ تَمَتَّعْ بِكُفْرِكَ قَلِيلًا ۖ إِنَّكَ مِنْ أَصْحَابِ النَّارِ
Тефсир
Када неверника задеси неко искушење, болест или несрећа понизно се обраћа Свемогућем Богу. Али, након што му Бог услиша молбу и отклони кушњу и бригу, и укаже му Своју милост и доброту, исти заборавља Божје доброчинство, и поред Бога друге обожава и слави, како би људе одвео у заблуду и удаљио их од Божјег пута. Реци, Веровесниче, охолом инаџији, порицатељу: “Уживај на овом пролазном свету у неверовању, бићеш, несумњиво, становник у Паклу и у њему ћеш вечно остати!”
Отвори у читачу - Прочитај целу суру