Сура 38 · Џуз 23
Sad · 38:24
قَالَ لَقَدْ ظَلَمَكَ بِسُؤَالِ نَعْجَتِكَ إِلَىٰ نِعَاجِهِ ۖ وَإِنَّ كَثِيرًا مِنَ الْخُلَطَاءِ لَيَبْغِي بَعْضُهُمْ عَلَىٰ بَعْضٍ إِلَّا الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ وَقَلِيلٌ مَا هُمْ ۗ وَظَنَّ دَاوُودُ أَنَّمَا فَتَنَّاهُ فَاسْتَغْفَرَ رَبَّهُ وَخَرَّ رَاكِعًا وَأَنَابَ ۩
Тефсир
Веровесник Давид на то рече оном парничару што је оптужио оног другог: “Твој ти је пријатељ, заиста, учинио насиље тражећи да припојиш његовом стаду своју једину овцу. Многи ортаци чине једни другима неправду и не односе се једни према другима уљудно, а тако се не понашају они који верују у Бога, свог Господара, и стрепе од Његове казне. У односу на бројност неправедних ортака који прелазе границе, мало је оних који су праведни и богобојазни.” И Давид се увери да га је Бог Узвишени, довео пред кушњу помоћу те парнице, па затражи опрост од Милостивог Бога, паде лицем на тло и покаја се, искрено и понизно.
Отвори у читачу - Прочитај целу суру