Сура 34 · Џуз 22
Saba · 34:19
فَقَالُوا رَبَّنَا بَاعِدْ بَيْنَ أَسْفَارِنَا وَظَلَمُوا أَنْفُسَهُمْ فَجَعَلْنَاهُمْ أَحَادِيثَ وَمَزَّقْنَاهُمْ كُلَّ مُمَزَّقٍ ۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَآيَاتٍ لِكُلِّ صَبَّارٍ شَكُورٍ
Тефсир
Али су они постали обесни у погледу тих благодати, па су замолили Бога: “Господару наш, повећај раздаљину између настамби наших како између нас и Палестине не би било насеља, да бисмо се умарали током путовања и да би дошла до изражаја наша способност приликом преваљивања великих раздаљина!” Они су негирајући благодати и завидећи сиромашнима међу собом себи неправду учинили – Бог их је казнио тако што их је удаљио једне од других, па се о њима само причало. Оно што се догодило становницима Сабе; прво Божја благодат, а потом казна и освета због неверства и охолости, знамење је и поука за сваког ко стрпљиво подноси ударац судбине, ко стрпљиво извршава верске наредбе и сустеже се од верских забрана и одано Богу захваљује, па се захваљује на благодатима.
Отвори у читачу - Прочитај целу суру