Al-Ahzab · 33:37

И кад ти, Божји Посланиче, рече Зејду б. Харису, нека је Бог њим задовољан, кога је Бог благодаровао Исламом, а кога си и ти почастио па га ослободио ропства и посинио га: “Зејде, задржи своју жену, Зејнебу немој се од ње раставити и бој се Бога извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана!” У души својој крио си да те Свезнајући Бог обавестио да ће се Зејд раставити од Зејнебе и да ћеш се ти њоме оженити; ти си скривао да ће Бог то обелоданити. Људи си се плашио, а прече ти је да се Силног Бога бојиш. И након што је Зејд, нека је Бог њим задовољан, живео са Зејнебом одређено време и од ње се развео па је истекао причек после раставе, Узвишени Бог је Посланика оженио Зејнебом б. Џахш, нека је Бог њом задовољан, како би се обезвредио до тад важећи обичај да се не ступа у брак са женом посинка након што се он од ње растави и њен причек истекне, и да објасни да верници који тако поступе нису грешни. Божја заповест се неизоставно мора извршити.