An-Naml · 27:40

Међутим, честити учењак који је поседовао знање из Књиге које обухвата и најузвишеније Божје име, на које се Господар одазива, рече: “Пре него што оком трепнеш, њен ће престо бити пред тобом. Ето тако ће бити јер ћу замолити Бога, и Он ће дати да њен престо буде испред тебе!” Тако и би. Чим је Соломон отворио очи, угледао је велики престо испред себе. Узвикнуо је, захваљујући се Богу: “Ово је благодат Господара мог, Оног Који је све створио и Који свиме управља, да би ме искушао хоћу ли Му бити захвалан на Његовим даровима и послушан или ћу пак незахвалан бити! А ко је захвалан на благодатима – у своју је корист захвалан: Бог ће му увећати благодати и учинити да оне трају, а ко пак пориче Божје добро и не захваљује Му – па, Бог је независтан, не треба Му нико и ничија захвалност; племенит је, Његова племенитост обухвата захвалне и незахвалне, вернике и невернике. Божја се племенитост огледа и у томе што даје Своје благодати чак и онима који их негирају.”