Сура 24 · Џуз 18
An-Nur · 24:43
أَلَمْ تَرَ أَنَّ اللَّهَ يُزْجِي سَحَابًا ثُمَّ يُؤَلِّفُ بَيْنَهُ ثُمَّ يَجْعَلُهُ رُكَامًا فَتَرَى الْوَدْقَ يَخْرُجُ مِنْ خِلَالِهِ وَيُنَزِّلُ مِنَ السَّمَاءِ مِنْ جِبَالٍ فِيهَا مِنْ بَرَدٍ فَيُصِيبُ بِهِ مَنْ يَشَاءُ وَيَصْرِفُهُ عَنْ مَنْ يَشَاءُ ۖ يَكَادُ سَنَا بَرْقِهِ يَذْهَبُ بِالْأَبْصَارِ
Тефсир
Зар не видиш, Посланиче, да Свемогући Бог разгони облаке куда хоће па их опет саставља, затим их у гомиле претвара па угледаш како кишица из њих, Божјом вољом, сипи – из тих нагомиланих облака, који својом величином подсећају на брда, Свевишњи Бог и лед спушта – па даје да иста та кишица пада по неким пределима, а од неких је предела одврати, из Своје големе мудрости. Сјај муње, због своје блештавости, усред облака замало да ослепи човека који га види.
Отвори у читачу - Прочитај целу суру