Сура 18 · Џуз 15
Al-Kahf · 18:42
وَأُحِيطَ بِثَمَرِهِ فَأَصْبَحَ يُقَلِّبُ كَفَّيْهِ عَلَىٰ مَا أَنْفَقَ فِيهَا وَهِيَ خَاوِيَةٌ عَلَىٰ عُرُوشِهَا وَيَقُولُ يَا لَيْتَنِي لَمْ أُشْرِكْ بِرَبِّي أَحَدًا
И пропадоше плодови његови и он поче кршити руке своје жалећи за оним што је на њега утрошио – а лоза се беше поваљала по подупирачима својим - и говораше: „Камо среће да своме Господару нисам никога у обожавању придруживао!“
Тефсир
И заиста, догодило се баш онако како је то верник предвидео: Свемогући је Бог уништио неверников врт, спалио је његове плодове, па је безбожник почео кршити своје руке кајући се и жалећи за својим некадашњим богатством. И рече: “Камо среће да сам био захвалан свом Господару, и да сам само Њега обожавао!”
Отвори у читачу - Прочитај целу суру