Сура 17 · Џуз 15
Al-Isra · 17:23
۞ وَقَضَىٰ رَبُّكَ أَلَّا تَعْبُدُوا إِلَّا إِيَّاهُ وَبِالْوَالِدَيْنِ إِحْسَانًا ۚ إِمَّا يَبْلُغَنَّ عِنْدَكَ الْكِبَرَ أَحَدُهُمَا أَوْ كِلَاهُمَا فَلَا تَقُلْ لَهُمَا أُفٍّ وَلَا تَنْهَرْهُمَا وَقُلْ لَهُمَا قَوْلًا كَرِيمًا
Твој Господар заповеда да само Њега обожавате и да родитељима чините доброчинство. Кад једно од њих двоје, или обоје, код тебе доживе старост, не реци им ни: „Уф!“, и не одбиј их од себе, и обраћај им се речима пуним поштовања.
Тефсир
Бог је наредио човеку да само Њега обожава и да Му никог у божанству не придружује, и да својим родитељима чини што више добра, посебно кад остаре. Човек никад не сме да одустане од доброчинства и лепог односа према родитељима, нити себи сме да допусти да им каже нешто ружно, макар то и незнатно било. Родитељи морају да се слушају, поштују, уважавају, према њима мора да се буде благ, нежан и милостив.
Отвори у читачу - Прочитај целу суру