Сура 14 · Џуз 13
Ibrahim · 14:11
قَالَتْ لَهُمْ رُسُلُهُمْ إِنْ نَحْنُ إِلَّا بَشَرٌ مِثْلُكُمْ وَلَٰكِنَّ اللَّهَ يَمُنُّ عَلَىٰ مَنْ يَشَاءُ مِنْ عِبَادِهِ ۖ وَمَا كَانَ لَنَا أَنْ نَأْتِيَكُمْ بِسُلْطَانٍ إِلَّا بِإِذْنِ اللَّهِ ۚ وَعَلَى اللَّهِ فَلْيَتَوَكَّلِ الْمُؤْمِنُونَ
„Ми јесмо људи као и ви“, говорили су им њихови посланици, „али, Аллах дарује само оне Своје робове које Он хоће; ми не можемо да вам донесемо доказ осим са Аллаховом дозволом – а верници нека се само у Аллаха уздају.“
Тефсир
Њихови посланици им одговорише: "Ми смо само људи, као и ви, и ми то не поричемо, али из тога не проистиче истоветност у свему. Бог даје Своје посебне благодати коме Он хоће од Његових слуга, па од њих одабире посланике које ће слати људима. Ми не можемо доћи са доказима које нам тражите осим ако Бог то буде хтео, јер то није у нашој моћи. Само Бог може тако нешто учинити, и само се на Њега ослањају и уздају верници у свему што раде."
Отвори у читачу - Прочитај целу суру