Сура 10 · Џуз 11
Yunus · 10:12
وَإِذَا مَسَّ الْإِنْسَانَ الضُّرُّ دَعَانَا لِجَنْبِهِ أَوْ قَاعِدًا أَوْ قَائِمًا فَلَمَّا كَشَفْنَا عَنْهُ ضُرَّهُ مَرَّ كَأَنْ لَمْ يَدْعُنَا إِلَىٰ ضُرٍّ مَسَّهُ ۚ كَذَٰلِكَ زُيِّنَ لِلْمُسْرِفِينَ مَا كَانُوا يَعْمَلُونَ
Када човека снађе невоља, он Нам се моли скрушено лежећи, или седећи, или стојећи. А чим му отклонимо невољу, он наставља да се понаша као да Нам се није ни обраћао молбом због невоље која га је задесила. Тако се неверницима чини лепим оно што су радили.
Тефсир
Када човека који прелази границе задеси болест или лоше стање, он Бога дозива понизно и скрушено лежећи на боку, седећи или стојећи, надајући се да ће му Бог отклонити зло које га је задесило. Међутим, када му се Бог одазове и отклони штету и невољу која га је погодила, он настави да се понаша као и раније, као да му та штета није отклонута. Као што је оваквој неправедној особи лепо приказана заблуда у којој се налази, тако исто је улепшано неверовање и грешење онима који границе прелазе у неверовању и устрајавају на том путу.
Отвори у читачу - Прочитај целу суру