كهيعص1
Каф-ха-ја-ајн-сад.
ذِكْرُ رَحْمَتِ رَبِّكَ عَبْدَهُ زَكَرِيَّا2
Ово је спомен о милости твога Господара према Његовом слуги Захарији,
إِذْ نَادَىٰ رَبَّهُ نِدَاءً خَفِيًّا3
кад је он свога Господара тихо замолио,
قَالَ رَبِّ إِنِّي وَهَنَ الْعَظْمُ مِنِّي وَاشْتَعَلَ الرَّأْسُ شَيْبًا وَلَمْ أَكُنْ بِدُعَائِكَ رَبِّ شَقِيًّا4
и рекао: „Господару мој, кости су ми оронуле и глава оседела, а никада нисам, кад сам Ти, мој Господару, молбу упутио, остао разочаран.
وَإِنِّي خِفْتُ الْمَوَالِيَ مِنْ وَرَائِي وَكَانَتِ امْرَأَتِي عَاقِرًا فَهَبْ لِي مِنْ لَدُنْكَ وَلِيًّا5
Бојим се мојих рођака по крви после мене, а жена ми је нероткиња, зато ми поклони сина наследника,
يَرِثُنِي وَيَرِثُ مِنْ آلِ يَعْقُوبَ ۖ وَاجْعَلْهُ رَبِّ رَضِيًّا6
да наследи мене и породицу Јаковљеву, и учини, Господару мој, да се буде задовољно њиме.“
يَا زَكَرِيَّا إِنَّا نُبَشِّرُكَ بِغُلَامٍ اسْمُهُ يَحْيَىٰ لَمْ نَجْعَلْ لَهُ مِنْ قَبْلُ سَمِيًّا7
„О Захарија, јављамо ти радосну вест да ће ти се родити дечак, име ће да му буде Јахја, ником пре њега то име нисмо хтели да дамо.”
قَالَ رَبِّ أَنَّىٰ يَكُونُ لِي غُلَامٌ وَكَانَتِ امْرَأَتِي عَاقِرًا وَقَدْ بَلَغْتُ مِنَ الْكِبَرِ عِتِيًّا8
„Господару мој“, рече он, „како ћу да имам сина кад ми је жена нероткиња, а већ сам доживео дубоку старост?“
قَالَ كَذَٰلِكَ قَالَ رَبُّكَ هُوَ عَلَيَّ هَيِّنٌ وَقَدْ خَلَقْتُكَ مِنْ قَبْلُ وَلَمْ تَكُ شَيْئًا9
„Ето тако“, рече. Твој Господар је рекао: „То је мени лако, и тебе сам раније створио, а ниси ништа био.“
قَالَ رَبِّ اجْعَلْ لِي آيَةً ۚ قَالَ آيَتُكَ أَلَّا تُكَلِّمَ النَّاسَ ثَلَاثَ لَيَالٍ سَوِيًّا10
„Господару мој“, рече, „дај ми неки знак.“ „Знак ће да ти буде то што три ноћи нећеш моћи са људима да разговараш, а здрав ћеш да будеш.“
فَخَرَجَ عَلَىٰ قَوْمِهِ مِنَ الْمِحْرَابِ فَأَوْحَىٰ إِلَيْهِمْ أَنْ سَبِّحُوا بُكْرَةً وَعَشِيًّا11
И он изађе из храма у народ свој и знаком им даде на знање: “Славите Га ујутру и навече!”
يَا يَحْيَىٰ خُذِ الْكِتَابَ بِقُوَّةٍ ۖ وَآتَيْنَاهُ الْحُكْمَ صَبِيًّا12
„О Јахја, прихвати Књигу одлучно!“ А дали смо му мудрост још док је био дечак,
وَحَنَانًا مِنْ لَدُنَّا وَزَكَاةً ۖ وَكَانَ تَقِيًّا13
и нежност и чедност, и богобојазан је био,
وَبَرًّا بِوَالِدَيْهِ وَلَمْ يَكُنْ جَبَّارًا عَصِيًّا14
и родитељима својим је био послушан, и није био дрзак и непослушан.
وَسَلَامٌ عَلَيْهِ يَوْمَ وُلِدَ وَيَوْمَ يَمُوتُ وَيَوْمَ يُبْعَثُ حَيًّا15
Нека су мир и спас над њим на дан кад се родио и на дан кад је умро и на дан кад буде из мртвих устао!
وَاذْكُرْ فِي الْكِتَابِ مَرْيَمَ إِذِ انْتَبَذَتْ مِنْ أَهْلِهَا مَكَانًا شَرْقِيًّا16
И спомени из Књиге Марију: када се од укућана својих повукла на источну страну,
فَاتَّخَذَتْ مِنْ دُونِهِمْ حِجَابًا فَأَرْسَلْنَا إِلَيْهَا رُوحَنَا فَتَمَثَّلَ لَهَا بَشَرًا سَوِيًّا17
и од њих узела заклон, Ми смо ка њој послали Нашег анђела и он јој се показао у потпуном људском облику.
قَالَتْ إِنِّي أَعُوذُ بِالرَّحْمَٰنِ مِنْكَ إِنْ كُنْتَ تَقِيًّا18
„Тражим заштиту Свемилосног од тебе, ако се Њега бојиш!“ Узвикну она.
قَالَ إِنَّمَا أَنَا رَسُولُ رَبِّكِ لِأَهَبَ لَكِ غُلَامًا زَكِيًّا19
„А ја сам управо изасланик твога Господара“, рече он, „да ти поклоним честитог дечака!“
قَالَتْ أَنَّىٰ يَكُونُ لِي غُلَامٌ وَلَمْ يَمْسَسْنِي بَشَرٌ وَلَمْ أَكُ بَغِيًّا20
„Како ћу да имам дечака?“ Рече она, „кад ме ниједан мушкарац није додирнуо, а ја нисам блудница.“
قَالَ كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِ هُوَ عَلَيَّ هَيِّنٌ ۖ وَلِنَجْعَلَهُ آيَةً لِلنَّاسِ وَرَحْمَةً مِنَّا ۚ وَكَانَ أَمْرًا مَقْضِيًّا21
А он рече: „Ето тако, Господар твој је казао: 'То је Мени лако, и зато да га учинимо да буде знак људима и знак наше милости.' Тако је унапред одређено.“
۞ فَحَمَلَتْهُ فَانْتَبَذَتْ بِهِ مَكَانًا قَصِيًّا22
И она занесе и бременита се склони негде далеко.
فَأَجَاءَهَا الْمَخَاضُ إِلَىٰ جِذْعِ النَّخْلَةِ قَالَتْ يَا لَيْتَنِي مِتُّ قَبْلَ هَٰذَا وَكُنْتُ نَسْيًا مَنْسِيًّا23
И порођајни болови присилише је да дође до стабла једне палме. „Камо среће да сам раније умрла и да сам потпуно у заборав пала!“ Узвикну она.
فَنَادَاهَا مِنْ تَحْتِهَا أَلَّا تَحْزَنِي قَدْ جَعَلَ رَبُّكِ تَحْتَكِ سَرِيًّا24
И он је испод ње зовну: „Не жалости се, твој Господар је дао да ниже тебе потече поток.
وَهُزِّي إِلَيْكِ بِجِذْعِ النَّخْلَةِ تُسَاقِطْ عَلَيْكِ رُطَبًا جَنِيًّا25
Затреси палмино стабло, посуће по теби свеже урме…
فَكُلِي وَاشْرَبِي وَقَرِّي عَيْنًا ۖ فَإِمَّا تَرَيِنَّ مِنَ الْبَشَرِ أَحَدًا فَقُولِي إِنِّي نَذَرْتُ لِلرَّحْمَٰنِ صَوْمًا فَلَنْ أُكَلِّمَ الْيَوْمَ إِنْسِيًّا26
па једи и пиј и буди весела! А ако видиш неког човека, ти реци: 'Ја сам се заветовала Свемилосном да ћу да ћутим, и данас ни са ким нећу да говорим.'“
فَأَتَتْ بِهِ قَوْمَهَا تَحْمِلُهُ ۖ قَالُوا يَا مَرْيَمُ لَقَدْ جِئْتِ شَيْئًا فَرِيًّا27
И дође она са њим своме народу, носећи га. „О Марија!“ Рекоше они, „учинила си нешто нечувено!"
يَا أُخْتَ هَارُونَ مَا كَانَ أَبُوكِ امْرَأَ سَوْءٍ وَمَا كَانَتْ أُمُّكِ بَغِيًّا28
Хеј ти, која личиш на Арону, отац ти није био неваљао, а ни мајка твоја није била блудница!“
فَأَشَارَتْ إِلَيْهِ ۖ قَالُوا كَيْفَ نُكَلِّمُ مَنْ كَانَ فِي الْمَهْدِ صَبِيًّا29
Она им показа на Исуса. „Како да говоримо са бебом у колевци?“ Рекоше они.
قَالَ إِنِّي عَبْدُ اللَّهِ آتَانِيَ الْكِتَابَ وَجَعَلَنِي نَبِيًّا30
„Ја сам Аллахова слуга“, рече он, „мени ће Он Књигу да подари и веровесником да ме учини,
وَجَعَلَنِي مُبَارَكًا أَيْنَ مَا كُنْتُ وَأَوْصَانِي بِالصَّلَاةِ وَالزَّكَاةِ مَا دُمْتُ حَيًّا31
и учиниће ме, где год будем, благословљеним, и наредиће ми да док год сам жив, обављам молитву и да удељујем милостињу,
وَبَرًّا بِوَالِدَتِي وَلَمْ يَجْعَلْنِي جَبَّارًا شَقِيًّا32
и да мајци својој будем добар, а неће ми допустити да будем дрзак и непристојан.
وَالسَّلَامُ عَلَيَّ يَوْمَ وُلِدْتُ وَيَوْمَ أَمُوتُ وَيَوْمَ أُبْعَثُ حَيًّا33
И нека је мир нада мном на дан када сам се родио и на дан када будем умро и на дан кад будем проживљен из мртвих.“
ذَٰلِكَ عِيسَى ابْنُ مَرْيَمَ ۚ قَوْلَ الْحَقِّ الَّذِي فِيهِ يَمْتَرُونَ34
То је Исус, Маријин син, то је права истина о њему, онај у кога они сумњају.
مَا كَانَ لِلَّهِ أَنْ يَتَّخِذَ مِنْ وَلَدٍ ۖ سُبْحَانَهُ ۚ إِذَا قَضَىٰ أَمْرًا فَإِنَّمَا يَقُولُ لَهُ كُنْ فَيَكُونُ35
Незамисливо је да Аллах има дете, Узвишен је Он! Кад нешто одреди, Он за то само каже: „Буди!“- И оно буде.
وَإِنَّ اللَّهَ رَبِّي وَرَبُّكُمْ فَاعْبُدُوهُ ۚ هَٰذَا صِرَاطٌ مُسْتَقِيمٌ36
И рече: " И Аллах је, уистину, и мој и ваш Господар, зато обожавајте само Њега! То је Прави пут."
فَاخْتَلَفَ الْأَحْزَابُ مِنْ بَيْنِهِمْ ۖ فَوَيْلٌ لِلَّذِينَ كَفَرُوا مِنْ مَشْهَدِ يَوْمٍ عَظِيمٍ37
И следбеници Књиге су се у погледу њега подвојили, па тешко онима који не верују када на Дану великом буду присутни!
أَسْمِعْ بِهِمْ وَأَبْصِرْ يَوْمَ يَأْتُونَنَا ۖ لَٰكِنِ الظَّالِمُونَ الْيَوْمَ فِي ضَلَالٍ مُبِينٍ38
Како ће добро чути и како ће добро видети оног Дана кад пред Нас стану! А неверници су сад у очитој заблуди!
وَأَنْذِرْهُمْ يَوْمَ الْحَسْرَةِ إِذْ قُضِيَ الْأَمْرُ وَهُمْ فِي غَفْلَةٍ وَهُمْ لَا يُؤْمِنُونَ39
И упозори их на Судњи дан кад ће бити с полагањем рачуна завршено, а они су немарни били и нису веровали.
إِنَّا نَحْنُ نَرِثُ الْأَرْضَ وَمَنْ عَلَيْهَا وَإِلَيْنَا يُرْجَعُونَ40
Ми ћемо Земљу и оне који живе на њој да наследимо и Нама ће они да се врате.
وَاذْكُرْ فِي الْكِتَابِ إِبْرَاهِيمَ ۚ إِنَّهُ كَانَ صِدِّيقًا نَبِيًّا41
И спомени из Књиге Аврама! Он је био истинољубив, веровесник.
إِذْ قَالَ لِأَبِيهِ يَا أَبَتِ لِمَ تَعْبُدُ مَا لَا يَسْمَعُ وَلَا يُبْصِرُ وَلَا يُغْنِي عَنْكَ شَيْئًا42
Када је рекао своме оцу: „О оче мој, зашто обожаваш оно што нити чује нити види, нити може да ти буде од какве користи?
يَا أَبَتِ إِنِّي قَدْ جَاءَنِي مِنَ الْعِلْمِ مَا لَمْ يَأْتِكَ فَاتَّبِعْنِي أَهْدِكَ صِرَاطًا سَوِيًّا43
О оче мој, објављује ми се знање које ти не знаш; зато ме следи, па ћу те ја упутити на Прави пут.
يَا أَبَتِ لَا تَعْبُدِ الشَّيْطَانَ ۖ إِنَّ الشَّيْطَانَ كَانَ لِلرَّحْمَٰنِ عَصِيًّا44
Оче мој, не обожавај ђавола, ђаво је Свемилосном увек непокоран;
يَا أَبَتِ إِنِّي أَخَافُ أَنْ يَمَسَّكَ عَذَابٌ مِنَ الرَّحْمَٰنِ فَتَكُونَ لِلشَّيْطَانِ وَلِيًّا45
оче мој, бојим се да те од Свемилосног не стигне казна, па да будеш ђаволу друг.“
قَالَ أَرَاغِبٌ أَنْتَ عَنْ آلِهَتِي يَا إِبْرَاهِيمُ ۖ لَئِنْ لَمْ تَنْتَهِ لَأَرْجُمَنَّكَ ۖ وَاهْجُرْنِي مَلِيًّا46
Његов отац рече: „Зар си ти против мојих божанстава, о Авраме? Ако се не оканиш, заиста ћу те каменовати, зато ме заувек напусти.“
قَالَ سَلَامٌ عَلَيْكَ ۖ سَأَسْتَغْفِرُ لَكَ رَبِّي ۖ إِنَّهُ كَانَ بِي حَفِيًّا47
„Мир теби!“ Рече Аврам. „Молићу Господара свога да ти опрости, јер Он је врло добар према мени.
وَأَعْتَزِلُكُمْ وَمَا تَدْعُونَ مِنْ دُونِ اللَّهِ وَأَدْعُو رَبِّي عَسَىٰ أَلَّا أَكُونَ بِدُعَاءِ رَبِّي شَقِيًّا48
И напустићу и вас и све оне које мимо Аллаха обожавате, и само ћу своме Господару да се молим; Господар мој ме неће разочарати одбијањем моје молбе.“
فَلَمَّا اعْتَزَلَهُمْ وَمَا يَعْبُدُونَ مِنْ دُونِ اللَّهِ وَهَبْنَا لَهُ إِسْحَاقَ وَيَعْقُوبَ ۖ وَكُلًّا جَعَلْنَا نَبِيًّا49
Пошто их је напустио и оне које су, мимо Аллаха, обожавали, Ми му даровасмо Исака и Јакова, и обојицу веровесницима учинисмо,
وَوَهَبْنَا لَهُمْ مِنْ رَحْمَتِنَا وَجَعَلْنَا لَهُمْ لِسَانَ صِدْقٍ عَلِيًّا50
и даровасмо им Нашу милост и учинисмо да буду хваљени и по добру спомињани.
وَاذْكُرْ فِي الْكِتَابِ مُوسَىٰ ۚ إِنَّهُ كَانَ مُخْلَصًا وَكَانَ رَسُولًا نَبِيًّا51
И спомени из Књиге Мојсија! Он је био одабран и био је посланик, веровесник.
وَنَادَيْنَاهُ مِنْ جَانِبِ الطُّورِ الْأَيْمَنِ وَقَرَّبْنَاهُ نَجِيًّا52
Ми смо га позвали са десне стране Синаја и приближили смо га Себи да чује Наше речи,
وَوَهَبْنَا لَهُ مِنْ رَحْمَتِنَا أَخَاهُ هَارُونَ نَبِيًّا53
и даровали смо му, из Наше милости, као веровесника његовог брата Арона.“
وَاذْكُرْ فِي الْكِتَابِ إِسْمَاعِيلَ ۚ إِنَّهُ كَانَ صَادِقَ الْوَعْدِ وَكَانَ رَسُولًا نَبِيًّا54
И спомени из Књиге Јишмаила! Он је испуњавао дато обећање и био је посланик, веровесник.
وَكَانَ يَأْمُرُ أَهْلَهُ بِالصَّلَاةِ وَالزَّكَاةِ وَكَانَ عِنْدَ رَبِّهِ مَرْضِيًّا55
Наређивао је својој породици да обављају молитву, и да удељују милостињу, и Господар је био њиме задовољан.
وَاذْكُرْ فِي الْكِتَابِ إِدْرِيسَ ۚ إِنَّهُ كَانَ صِدِّيقًا نَبِيًّا56
И спомени из Књиге Хенока! Он је био истинољубив, веровесник,
وَرَفَعْنَاهُ مَكَانًا عَلِيًّا57
и Ми смо га уздигли на високо место.
أُولَٰئِكَ الَّذِينَ أَنْعَمَ اللَّهُ عَلَيْهِمْ مِنَ النَّبِيِّينَ مِنْ ذُرِّيَّةِ آدَمَ وَمِمَّنْ حَمَلْنَا مَعَ نُوحٍ وَمِنْ ذُرِّيَّةِ إِبْرَاهِيمَ وَإِسْرَائِيلَ وَمِمَّنْ هَدَيْنَا وَاجْتَبَيْنَا ۚ إِذَا تُتْلَىٰ عَلَيْهِمْ آيَاتُ الرَّحْمَٰنِ خَرُّوا سُجَّدًا وَبُكِيًّا ۩58
То су веровесници које је Аллах обасуо благодатима, од Адамових потомака и оних које смо са Нојем на лађи спасили, и Аврамових и Јаковљевих потомака, и оних које смо упутили и одабрали. Кад би им се училе речи Свемилосног, они би ничице падали и плакали.
۞ فَخَلَفَ مِنْ بَعْدِهِمْ خَلْفٌ أَضَاعُوا الصَّلَاةَ وَاتَّبَعُوا الشَّهَوَاتِ ۖ فَسَوْفَ يَلْقَوْنَ غَيًّا59
А њих сменише зли потомци, који молитву напустише и за пожудама пођоше – они ће сигурно зло проћи…
إِلَّا مَنْ تَابَ وَآمَنَ وَعَمِلَ صَالِحًا فَأُولَٰئِكَ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ وَلَا يُظْلَمُونَ شَيْئًا60
Али они који су се покајали, и веровали, и радили добра дела, њима се неће никаква неправда учинити, и они ће у Рај ући.
جَنَّاتِ عَدْنٍ الَّتِي وَعَدَ الرَّحْمَٰنُ عِبَادَهُ بِالْغَيْبِ ۚ إِنَّهُ كَانَ وَعْدُهُ مَأْتِيًّا61
У еденским вртовима које је Свемилосни Својим верницима обећао иако их нису видели – а обећање Његово ће заиста да се испуни.
لَا يَسْمَعُونَ فِيهَا لَغْوًا إِلَّا سَلَامًا ۖ وَلَهُمْ رِزْقُهُمْ فِيهَا بُكْرَةً وَعَشِيًّا62
У њима празне приче неће да слушају, већ само: „Мир Божји!“ - И у њима ће ујутру и навече да буду опскрбљени.
تِلْكَ الْجَنَّةُ الَّتِي نُورِثُ مِنْ عِبَادِنَا مَنْ كَانَ تَقِيًّا63
Даћемо да такав Рај наследи сваки Наш богобојазни слуга.
وَمَا نَتَنَزَّلُ إِلَّا بِأَمْرِ رَبِّكَ ۖ لَهُ مَا بَيْنَ أَيْدِينَا وَمَا خَلْفَنَا وَمَا بَيْنَ ذَٰلِكَ ۚ وَمَا كَانَ رَبُّكَ نَسِيًّا64
„А ми анђели силазимо само по наредби твога Господара. Њему припада оно што је пред нама и оно што је за нама, и што је између тога. А твој Господар ништа не заборавља.“
رَبُّ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَمَا بَيْنَهُمَا فَاعْبُدْهُ وَاصْطَبِرْ لِعِبَادَتِهِ ۚ هَلْ تَعْلَمُ لَهُ سَمِيًّا65
Он је Господар небеса и Земље и онога што је између њих, зато само Њега обожавај и у томе буди устрајан! Знаш ли да има неко Њему сличан?
وَيَقُولُ الْإِنْسَانُ أَإِذَا مَا مِتُّ لَسَوْفَ أُخْرَجُ حَيًّا66
Човек говори: „Зар ћу, кад умрем, заиста да будем проживљен?“
أَوَلَا يَذْكُرُ الْإِنْسَانُ أَنَّا خَلَقْنَاهُ مِنْ قَبْلُ وَلَمْ يَكُ شَيْئًا67
А зар се човек не сећа да смо га још пре створили, а да није био ништа?
فَوَرَبِّكَ لَنَحْشُرَنَّهُمْ وَالشَّيَاطِينَ ثُمَّ لَنُحْضِرَنَّهُمْ حَوْلَ جَهَنَّمَ جِثِيًّا68
Кунем се Собом, да ћемо да скупимо и невернике и ђаволе, затим ћемо да их доведемо да клече на коленима око Пакла,
ثُمَّ لَنَنْزِعَنَّ مِنْ كُلِّ شِيعَةٍ أَيُّهُمْ أَشَدُّ عَلَى الرَّحْمَٰنِ عِتِيًّا69
а онда ћемо из сваке групе да издвојимо оне који су према Свемилосном били најдрскији,
ثُمَّ لَنَحْنُ أَعْلَمُ بِالَّذِينَ هُمْ أَوْلَىٰ بِهَا صِلِيًّا70
јер Ми најбоље знамо оне који су највише заслужили да у њој горе.
وَإِنْ مِنْكُمْ إِلَّا وَارِدُهَا ۚ كَانَ عَلَىٰ رَبِّكَ حَتْمًا مَقْضِيًّا71
И сваки од вас ће до Пакла да стигне! Твој Господар се сигурно тако обавезао!
ثُمَّ نُنَجِّي الَّذِينَ اتَّقَوْا وَنَذَرُ الظَّالِمِينَ فِيهَا جِثِيًّا72
Затим ћемо да спасимо оне који су се бојали Аллаха и клонили греха, а невернике ћемо да оставимо у њему на коленима да клече.
وَإِذَا تُتْلَىٰ عَلَيْهِمْ آيَاتُنَا بَيِّنَاتٍ قَالَ الَّذِينَ كَفَرُوا لِلَّذِينَ آمَنُوا أَيُّ الْفَرِيقَيْنِ خَيْرٌ مَقَامًا وَأَحْسَنُ نَدِيًّا73
Када су им се Наше јасне речи казивале, онда су неверници говорили верницима: “Шта мислите, ко је у бољем положају и ко има више поборника?”
وَكَمْ أَهْلَكْنَا قَبْلَهُمْ مِنْ قَرْنٍ هُمْ أَحْسَنُ أَثَاثًا وَرِئْيًا74
А колико смо Ми пре њих народа уништили који су благом и изгледом дивљење изазивали!
قُلْ مَنْ كَانَ فِي الضَّلَالَةِ فَلْيَمْدُدْ لَهُ الرَّحْمَٰنُ مَدًّا ۚ حَتَّىٰ إِذَا رَأَوْا مَا يُوعَدُونَ إِمَّا الْعَذَابَ وَإِمَّا السَّاعَةَ فَسَيَعْلَمُونَ مَنْ هُوَ شَرٌّ مَكَانًا وَأَضْعَفُ جُنْدًا75
Реци: „Ономе ко је у заблуди, нека Свемилосни дуг живот да!“ Али кад такви доживе да се претње остваре, било казна, било Смак света, заиста ће да сазнају ко је у горем положају и ко има слабију војску и помагаче.
وَيَزِيدُ اللَّهُ الَّذِينَ اهْتَدَوْا هُدًى ۗ وَالْبَاقِيَاتُ الصَّالِحَاتُ خَيْرٌ عِنْدَ رَبِّكَ ثَوَابًا وَخَيْرٌ مَرَدًّا76
А Аллах ће помоћи онима који су на Правом путу! А добра дела која вечно остају – од Господара твог биће боље награђена и лепше узвраћена.
أَفَرَأَيْتَ الَّذِي كَفَرَ بِآيَاتِنَا وَقَالَ لَأُوتَيَنَّ مَالًا وَوَلَدًا77
Зар ниси видео онога који у Наше речи и доказе не верује и говори: „Засигурно ће ми бити дато богаство и деца!“
أَطَّلَعَ الْغَيْبَ أَمِ اتَّخَذَ عِنْدَ الرَّحْمَٰنِ عَهْدًا78
Или је он будућност прозрео или је од Милостивог обећање примио?
كَلَّا ۚ سَنَكْتُبُ مَا يَقُولُ وَنَمُدُّ لَهُ مِنَ الْعَذَابِ مَدًّا79
Ниједно! Ми ћемо да запишемо оно што он говори и патњу ћемо знатно да му продужимо,
وَنَرِثُهُ مَا يَقُولُ وَيَأْتِينَا فَرْدًا80
а оно о чему он говори - наследићемо и сам лично ће да Нам се врати.
وَاتَّخَذُوا مِنْ دُونِ اللَّهِ آلِهَةً لِيَكُونُوا لَهُمْ عِزًّا81
Они, уместо Аллаха, узимају некаква божанства тражећи од њих помоћ и славу.
كَلَّا ۚ سَيَكْفُرُونَ بِعِبَادَتِهِمْ وَيَكُونُونَ عَلَيْهِمْ ضِدًّا82
Никада! Божанства ће да порекну њихово обожавање, и биће им противници.
أَلَمْ تَرَ أَنَّا أَرْسَلْنَا الشَّيَاطِينَ عَلَى الْكَافِرِينَ تَؤُزُّهُمْ أَزًّا83
Зар не видиш да Ми невернике ђаволима препуштамо да их што више на зло навраћају?
فَلَا تَعْجَلْ عَلَيْهِمْ ۖ إِنَّمَا نَعُدُّ لَهُمْ عَدًّا84
Зато не тражи да што пре буду кажњени, Ми им полако одбројавамо дане.
يَوْمَ نَحْشُرُ الْمُتَّقِينَ إِلَى الرَّحْمَٰنِ وَفْدًا85
На Дан када богобојазне, као изасланике, пред Свемилосним сакупимо,
وَنَسُوقُ الْمُجْرِمِينَ إِلَىٰ جَهَنَّمَ وِرْدًا86
а кад у Пакао потерамо жедне невернике,
لَا يَمْلِكُونَ الشَّفَاعَةَ إِلَّا مَنِ اتَّخَذَ عِنْدَ الرَّحْمَٰنِ عَهْدًا87
нико се неће моћи ни за кога заузимати, осим онај коме Милостиви то допусти.
وَقَالُوا اتَّخَذَ الرَّحْمَٰنُ وَلَدًا88
Они говоре: „Свемилосни је узео дете!“
لَقَدْ جِئْتُمْ شَيْئًا إِدًّا89
Ви, заиста, говорите нешто страшно и гнусно!
تَكَادُ السَّمَاوَاتُ يَتَفَطَّرْنَ مِنْهُ وَتَنْشَقُّ الْأَرْضُ وَتَخِرُّ الْجِبَالُ هَدًّا90
Готово да се од тога небеса распадну, а Земља провали и планине здробе,
أَنْ دَعَوْا لِلرَّحْمَٰنِ وَلَدًا91
што Свемилосном приписују дете!
وَمَا يَنْبَغِي لِلرَّحْمَٰنِ أَنْ يَتَّخِذَ وَلَدًا92
Незамисливо је да Свемилосни има дете!
إِنْ كُلُّ مَنْ فِي السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ إِلَّا آتِي الرَّحْمَٰنِ عَبْدًا93
Па, сви ће они, и они на небесима и они на Земљи, да дођу Свемилосном као слуге.
لَقَدْ أَحْصَاهُمْ وَعَدَّهُمْ عَدًّا94
Он их је све знањем обухватио и и зна колико их има,
وَكُلُّهُمْ آتِيهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَرْدًا95
и сви ће на Судњем дану да Му појединачно дођу.
إِنَّ الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ سَيَجْعَلُ لَهُمُ الرَّحْمَٰنُ وُدًّا96
Оне који верују и раде добра дела Свемилосни ће вољеним учинити.
فَإِنَّمَا يَسَّرْنَاهُ بِلِسَانِكَ لِتُبَشِّرَ بِهِ الْمُتَّقِينَ وَتُنْذِرَ بِهِ قَوْمًا لُدًّا97
Ми смо Кур'ан учинили лаким, на твоме језику, да би њиме обрадовао богобојазне, а упозорио пркосне грешнике.
وَكَمْ أَهْلَكْنَا قَبْلَهُمْ مِنْ قَرْنٍ هَلْ تُحِسُّ مِنْهُمْ مِنْ أَحَدٍ أَوْ تَسْمَعُ لَهُمْ رِكْزًا98
А колико смо само народа пре њих уништили! Да ли иједног од њих видиш и да ли и најслабији глас њихов чујеш?!