Serbian
Ibrahim · 14:9
أَلَمْ يَأْتِكُمْ نَبَأُ الَّذِينَ مِنْ قَبْلِكُمْ قَوْمِ نُوحٍ وَعَادٍ وَثَمُودَ ۛ وَالَّذِينَ مِنْ بَعْدِهِمْ ۛ لَا يَعْلَمُهُمْ إِلَّا اللَّهُ ۚ جَاءَتْهُمْ رُسُلُهُمْ بِالْبَيِّنَاتِ فَرَدُّوا أَيْدِيَهُمْ فِي أَفْوَاهِهِمْ وَقَالُوا إِنَّا كَفَرْنَا بِمَا أُرْسِلْتُمْ بِهِ وَإِنَّا لَفِي شَكٍّ مِمَّا تَدْعُونَنَا إِلَيْهِ مُرِيبٍ
Зар до вас није дошла вест о онима пре вас, о Нојевом народу, и о Аду, и о Семуду, и о онима после њих? Само их Аллах зна! Њихови Посланици су им доносили јасне доказе, али они су стављали на уста своје руке и говорили: „Ми не верујемо у оно што се по вама шаље и ми итекако сумњамо у оно у шта нас позивате.“