Sura 9 · Džuz 10
At-Tawbah · 9:42
لَوْ كَانَ عَرَضًا قَرِيبًا وَسَفَرًا قَاصِدًا لَاتَّبَعُوكَ وَلَٰكِنْ بَعُدَتْ عَلَيْهِمُ الشُّقَّةُ ۚ وَسَيَحْلِفُونَ بِاللَّهِ لَوِ اسْتَطَعْنَا لَخَرَجْنَا مَعَكُمْ يُهْلِكُونَ أَنْفُسَهُمْ وَاللَّهُ يَعْلَمُ إِنَّهُمْ لَكَاذِبُونَ
Da se radilo o plijenu nadohvat ruke i ne toliko dalekom pohodu, licemjeri bi te slijedili, ali im je put izgledao dalek. I oni će se zaklinjati Allahom: "Da smo mogli, doista bismo s vama pošli", i tako upropastiti sami sebe, a Allah zna da su oni lažljivci.
Tefsir
Kad je posrijedi borba, da se, o Vjerovjesniče, radi o materijalnoj koristi do koje je lahko doći, bez umora i poteškoće, pošli bi s tobom i munafici, oni koji inače izostaju. Međutim, njima, dvoličnjacima, učinila se ta razdaljina koju moraju prevaliti do neprijatelja veoma velikom pa su ostali kod kuće. A kad se vratiš u Medinu, oni će se pojaviti i zaklinjat će ti se Allahom: “Da smo ikako mogli, pošli bismo s vama u boj!” Oni se ovim lažnim zakletvama izlažu najžešćoj kazni, Allah zna da su njihove zakletve i isprike lažne i ništavne.
Otvori u čitaču - Pročitaj cijelu suru