Sura 29 · Džuz 20
Al-'Ankabut · 29:33
وَلَمَّا أَنْ جَاءَتْ رُسُلُنَا لُوطًا سِيءَ بِهِمْ وَضَاقَ بِهِمْ ذَرْعًا وَقَالُوا لَا تَخَفْ وَلَا تَحْزَنْ ۖ إِنَّا مُنَجُّوكَ وَأَهْلَكَ إِلَّا امْرَأَتَكَ كَانَتْ مِنَ الْغَابِرِينَ
I kad izaslanici Naši dođoše Lutu, on se zbog njih sneveseli i uznemiri. "Ne boj se i ne brini se" – rekoše oni – "mi ćemo tebe i porodicu tvoju spasiti, osim žene tvoje; ona će ostati s onima koji će kaznu iskusiti.
Tefsir
Pošto su meleki, Božiji izaslanici, došli Lutu, alejhis-selam, u ljudskom liku, on se zbog njih, ne znajući da su meleki, sneveseli i nađe se u neprilici: znao je da su njegovi sunarodnici iskvareni i da žele spolno općiti s muškarcima. Meleki se obratiše Lutu, alejhis-selam: “Ne boj se za nas, oni nam ne mogu nauditi, Allah će nas sačuvati od njih! I nemoj se žalostiti zbog saznanja o skorom uništenju svog naroda, a tebe i tvoju porodicu kazna će – tako je Allah odredio – zaobići, osim što će tvoja žena biti uništena zajedno s onima koji će kaznu iskusiti.”
Otvori u čitaču - Pročitaj cijelu suru