Sura 18 · Džuz 15
Al-Kahf · 18:42
وَأُحِيطَ بِثَمَرِهِ فَأَصْبَحَ يُقَلِّبُ كَفَّيْهِ عَلَىٰ مَا أَنْفَقَ فِيهَا وَهِيَ خَاوِيَةٌ عَلَىٰ عُرُوشِهَا وَيَقُولُ يَا لَيْتَنِي لَمْ أُشْرِكْ بِرَبِّي أَحَدًا
I propadoše plodovi njegovi i on poče kršiti ruke svoje žaleći za onim što je na njega utrošio – a loza se bijaše povaljala po podupiračima svojim – i govoraše: "Kamo sreće da Gospodaru svome nisam smatrao ravnim nikoga!"
Tefsir
I zaista, dogodilo se baš onako kako je to vjernik predvidio: Svemogući je Allah uništio nevjernikov vrt, spalio je njegove plodove, pa je bezbožnik počeo udarati rukom od ruku, kajući se i žaleći za svojim nekadašnjim bogatstvom. Povikao je: “Kamo sreće da sam bio zahvalan svom Gospodaru, samo Njega obožavao, nikog Mu ne pridružujući!”
Otvori u čitaču - Pročitaj cijelu suru